Preferans

Kako se igra

Preferans igraju trojica sa 32 karte (od sedmice do keca u četiri boje). Svako dobija 10 karata, a dve idu u talon. Igraš protiv dva računara, Mike i Žike, ili sa prijateljima: „Igraj sa prijateljem“ pravi sobu i link za još dvoje igrača, a prazna mesta igra računar.

Licitacija

Prvi licitira igrač levo od onoga koji deli. Vrednosti su 2 (pik), 3 (karo), 4 (herc), 5 (tref), 6 (betl) i 7 (sans). Svaka licitacija je za jedan veća od prethodne, a igrač koji je ranije na redu može da kaže „moje“ i zadrži istu vrednost. Ko kaže „dalje“, ispada iz licitacije. Ako svi kažu dalje, svako dobija refu i deli se ponovo.

Talon i igra

Pobednik licitacije uzima talon (svi ga vide), škartira dve karte i bira igru koja nije manja od licitirane: adut je pik, karo, herc ili tref, u betlu ne sme da uzme nijedan štih, a sans se igra bez aduta. Za adutsku igru i sans treba mu najmanje 6 štihova.

Druga dva igrača odlučuju da li dolaze. Ako niko ne dođe, igra prolazi bez igranja. U betlu dolaze obojica. Ako dođu oba protivnika, svaki mora da uzme bar 2 štiha; ako dođe samo jedan, njemu se računaju i štihovi partnera i treba mu 4.

Igranje

Prvi štih otvara igrač levo od delioca. Mora se odgovoriti na boju; ko nema boju mora da seče adutom, a ako nema ni aduta, baca bilo šta. Štih nosi najjači adut, a bez aduta najjača karta tražene boje.

Bule, supe i refe

Svi počinju sa istom bulom (20, 30 ili 50). Vrednost igre je dvostruki broj licitacije (pik 4, karo 6, herc 8, tref 10, betl 12, sans 14). Kad igrač prođe, vrednost mu se skida sa bule, a kad padne, dodaje se. Svaki protivnik koji je došao piše supe na igrača: vrednost igre za svaki svoj štih. Protivnik koji ne uzme dovoljno štihova dobija vrednost igre na bulu. Ako igrač ima otvorenu refu, igra mu se računa duplo, a refa se briše (najviše 2 otvorene refe po igraču).

Partija se završava kad neko skine bulu na nulu. Konačan skor je 10 × (prosečna bula − tvoja bula) plus supe koje si napisao, minus supe napisane na tebe, zaokružen na cele poene tako da zbir skorova bude tačno nula.

Šta je ovde pojednostavljeno

• Nema „igre“ (licitacije bez uzimanja talona), kontre, ni pozivanja partnera.
• Protivnik koji ne dođe ipak igra svoje karte, a njegovi štihovi se računaju onome ko je došao.
• U betlu se ne pišu supe; partija se završava kad prvi igrač skine bulu, bez prebijanja bula na kraju.
• Refe se dobijaju samo kad svi kažu dalje, i važe samo za igrača koji ih ima.